Kad
se država jeftino krčmi, kao naša, onda je to signal da je vode šeprtlje ili lopovi
Siromašna
smo zemlja koja pada u još dublji bezdan. Staro se krčmi, novo se ne stvara.
Vlast ne traži izlaz iz ćorsokaka, ali pomno vreba da sa očerupane kokoši
iščupa i posljednju perku.
Između
dva motiva koji obično opsjedaju vladare – slavoljublje i pohlepa – nas je
zadesio ovaj drugi. Eh, koliko bi sve bilo drukčije da naši političari žude za
popularnošću, za poštovanjem mase, za isticanjem svojih vrlina...
Ali
ne, između slave i imetka, naša vlast redovito bira pun džep. Njena marka draža
joj je od državnog miliona. Nacionalno blago stoga ide u bescijenje, samo da se
u svoj novčanik složi još neka šuška.
Bez
papirnatih dokaza ne možemo tvrditi da je neko iz vlasti, nakon zemlje, izdao i
naše nebo. No, činjenice govore same za sebe. Za sedam godina, koliko vazduhoplovnim
prostorom BiH gazduju Srbija i Hrvatska, izgubili smo više od 200 miliona
maraka. A kad država radi nešto što ne mora, kao ovo, onda je to signal da njome
vladaju šeprtlje ili lopovi.
Ovi
koji stalno opstaju u vrhu, a da zauzvrat bilježe porazne rezultate, sve su
samo ne šeprtlje. Prije će biti da su ono drugo, gulikože koje svoju zaradu
nalaze u našem gubitku, svoje blagostanje - u našoj bijedi.
Podmićene
„vazduhoplovce“ nije teško privesti istini. Ozbiljna istraga lako bi dovela i do
imena većine koja, na druge načine, koristi vlast za svoje nezakonito
bogaćenje.
No,
taj film neće skoro stići na naš repertoar. Svo ovdašnje bezakonje i grabež
počivaju na „džepnoj politici“ i prastaroj istini da zmija zmiju ne ujeda. One
se skupa štite u udobnom leglu vlasti, u kojem se tačno zna koji plijen, ispod
žita, kome treba da pripadne.
(Dnevni
avaz)
