Političari kojim smeta
trpanje u isti koš sa pokvarenjacima, trebali bi ličnu čast da brane upiranjem
prsta u svoje nečasne stranačke pajtaše, s kojim ispijaju kolegijalne kafe
Kolovođe
loše vlasti satraše se da nas uvjere kako su oni, ustvari, veće poštenjačine i
od najvatrenijih demonstranata. Ništa lakše za dokazivanje: ako za pljačku i
fušeraj nisu krivi Bakir i Zlatko, kako vole da govore, neka nam onda kažu ko
je to ukaljao njihove partijske zastave? S vrha SDA i SDP-a, oni bi to, valjda,
trebali najbolje da vide.
Dok
nam to ne kažu, šefovi su, s pravom, prvi na udaru ogorčene javnosti. Ali,
trnje po tabanima neugodno bocka i kompletnu vladajuću elitu. Svi su oni, od
stranačkih rukovodstava do vlada, poredani na istu optuženičku klupu. Tu su i
oni koji svoj obraz ničim nisu ukaljali, ali ih javnost paušalno trpa u isti
koš s nevaljalcima.
Recept
za dokazivanje ove vrste nevinosti iznenada je stigao od poznatog SDA-ovca Šemsudina
Mehmedovića. On se juče javno ogradio od nakaradne politike svoje stranke. SDA
će ga zbog toga vjerovatno proglasiti za dezertera. No, po njegovom obrascu, i
neki drugi političari mogli bi da potraže iskupljenje za svoje grijehove i
nečistu savjest.
Mehmedovićeva
šema za pranje obraza idealna je prilika za sve časne ljude u nečasnim
strankama da se sklone od ološa s kojim se sada drže za ruke. Time će pomoći
svojim partijama da postanu politička, a ne pljačkaška društva. Još više će
pomoći građanima koji su žrtve tog fušeraja i lopovluka.
O
prljavštinama vlasti najviše znaju oni koji s njenim kolovođama godinama
ispijaju kafe. Stoga je pred njima, u vremenu kad će ti gutljaji početi da
zastaju u grlu, veliki izazov. Proćerdaće ga ako ćutke ostanu u starom lošem
društvu. Tada ni oni koji misle da su čisti i pošteni nemaju pravo da se žale
što ih narod trpa u isti koš s ljudskom i političkom hrđom.
S
kim si – takav si, stara je i neporeciva mudrost.
