Hladni vjetrovi na relaciji
Moskva – Brisel mogli bi zalediti i famozni „Južni tok“
Grmljavina oružja počesto zagluši
zveket novca, pa neko može da pomisli kako meci i pare ne idu uvijek zajedno. A
idu!
Nove priloge staroj priči o novcu
kao glavnom motoru sukoba ovih dana ispisuje ukrajinska kriza. Moneta za
potkusurivanje Rusije i Zapada postao je i „Južni tok“. To je onaj izvikani
gasovod koji bi trebao da olakša dopremanja ruskoga plina u srce Evrope.
U igri je golem novac, oko 50
milijardi eura. Pored Rusije, najviše ulažu Italijani, a značajna rola pripada
i Bugarskoj, Srbiji, pa i nama; svima koji se nalaze na toj gasovodnoj trasi.
Od velikog, međutim, uvijek ima i
veće. Cijenu tog pravila mogao bi da plati i
„Južni tok“. Hladni ukrajinski vjetrovi, raspuhani na relaciji Moskva –
Brisel, mogli bi zalediti ovaj skupocjeni poduhvat.
Italijanski ulagači(EIN) već su
objavili da razmišljaju o izlasku iz projekta. Mig iz Brisela dobila je i
Bugarska, a i Beogradu je jasno šta se krije iza ove gasne maske. Aleksandar
Vučić je, ako čitamo između redova, brzo poručio da će se Srbija prikloniti
odluci jačih „igrača“.
Ni mi u BiH nemamo razloga da
razbijamo glavu sudbinom „Južnog toka“. On nam, ionako, ne bi smanjio ovisnost
o ruskom gasu. Razloga za nervozu jedino ima Milorad Dodik, koji je ovaj
projekat politički reklamirao kao da ga je, maltene, on lično osmislio. Mirni
tonovi iz Beograda, ali i Sarajeva - spremnih da ovom gasovodu otkažu
gostoprimstvo - zaledili bi i njegove želje.
Zveket novca, čitaj: sukobljenih
interesa, ipak je uhu ugodniji od fijuka metaka. No, još se ne može sa
sigurnošću proricati da će se ukrajinska kriza okončati samo na ekonomskim
žaokama i okršajima. O tome će presuditi debljina živaca Moskve i Brisela.
(Dnevni avaz)
