Zašto je i kome (ne)prihvatljiva Radončićeva formula za konačno rasplitanje sukoba u slučaju „Sejdić-Finci“
Jednostavnost je vrlina sposobnih i odgovornih političara.
Oni pomno analiziraju i mjere, ali, kad kucne čas, znaju i da odrežu: kratko,
jasno, argumentirano.
Upravo tako Fahrudin Radončić je, za razliku od ostalih
stranačkih vođa, koji bi čas piškili a čas kakili, unio svjetlo u tamu famoznog
slučaja „Sejdić-Finci“. On se otvoreno izjasnio kao „pristalica indirektnog
modela izbora članova Predsjedništva BiH“.
Lider SBB-a procjenjuje da je to jedini koncept koji (1.) može
efikasno i brzo da se provede, (2.) da pri tome niko od naroda ne bude
majorizovan i (3.) da time bude zadovoljena suština presude u slučaju „Sejdić –
Finci“, jer bi se omogućilo kandidovanje i onima iz reda ostalih.
Još nešto Radončić dodaje bez dlake na jeziku: obavezu
stranaka iz Republike Srpske da se u ovom pitanju postave poštenije. Tako će djelom,
a ne praznim riječima potvrditi da im je doista stalo da se dođe do rješenja.
Radončićeva formula sušta je suprotnost onome što gledamo
već četvrtu godinu. Svašta smo pri tome čuli, od predlaganja elektorskih
izračuna do virtuelnih izbornih jedinica. Kao da se rješavaju nikad odgonetnute
teoreme, a ne jedan vrlo prost politički račun. Stranačke vođe šicaju se
izrazima i konceptima koji nisu jasni ni njima, a kamoli javnosti.
Fahrudin Radončić ima najkraći profesionalni politički staž
od svih ovdašnjih stranačkih vođa. Možda je upravo zbog toga, jer se nije
usjedio i razmazio u mekoj liderskoj fotelji, i zadržao smisao za realnost i
efikasnost. U svakom slučaju, javnosti je pomogao da shvati da postoje
jednostavna i brzo provodiva rješenja.
Zašto se za njima ne poseže, nego se od muhe neprestano
pravi vola, to znaju oni koji se već godinama sa Sejdićem i Fincijem igraju kao
dijete sa zvečkom.
(Dnevni avaz)
