(Divlji su, kroz istoriju ove planete, često izgonili pitome. Znao se, međutim, dogoditi i obratni proces. Sve šanse još nisu proigrane da se takva vrsta revanša dogodi i u Bosni i Hercegovini)
Priznajem da sam bio iznenađen odjekom koji je među vama imao moj komentar pod naslovom “Ljudska lekcija iz Gračanice i Banjaluke”, plasiran na ovom mjestu 13. novembra. U njemu pišem o tome kako su dva fudbalska kluba, sa suprotnih strana “neprijateljske” entitetske crte, na najljepši način pokazala da je sportska kultura dio opšte kulture. Publika, igrači i rukovodstva dva kluba ponijeli su kao da su iz zbratimljenih gradova, potpuno suprotno mnogim fudbalskim mečevima međuentitetskog “karaktera”.
Iznenađenje je prešlo u neku vrstu zbunjenosti kad sam, pregledom čitanosti mojih napisa, utvrdio da je to, u stvari, najčitaniji komentar koji sam preko interneta i Facebooka stavio na uvid čitaocima. A tokom dvije godine na svoj blog sam “postavio” preko 300 mojih autorskih tekstova.
Sravnio sam i, takođe iznenađujuću, ogromnu količinu opaski i komentara koje ste napisali o tom sportskom, ali nadasve ljudskom gestu. U masi pozitivnih odjeka i poruka, praktično je neprimjetno ostalo nekoliko skeptičnih, ciničnih i negatorskih opaski u stilu: Sve su to sitnice, čista poza, lažna slika međuljudskih i etničkih odnosa u BiH. Suđeno nam je, kobajagi, da se vazda svađamo ili, u najmanjem, gledamo ispod oka.
Pažnju su mi skrenule i vaše brojne reakcije, u kojim se, u najkraćem, izražava čuđenje zašto se uopšte posebno ističe sportski ton jednog sportskog događaja. Mnogi ljudi smatraju da je to toliko normalno da ga i ne treba posebno naglašavati. Zar smo pali toliko nisko da nešto posve normalno postaje događaj dana, pa i više od toga.
Najviše čitalaca zapljeskalo je Gračanlijama i Banjalučanima, koji su jedni druge sportski dočekali i ispratili, potom se međusobno na tome zahvalili. Da nam je takvog ponašanja više, zaključuju čitaoci, brže bi na vagi preteglo na drugu stranu od one koja sada preteže. Međuljudski, međuentitetski i međunacionalni odnosi išlo bi uzlaznom linijom. Ne bismo tavorili u (ne)skrivenoj međusobnoj podozrivosti, pa i nesnošljivosti.
Kad se sve sabere, kao rezultat bi se mogla prenijeti poruka jedne gospođe. Ona je, reagujući na moj komentar, napisala “da ove lijepe poruke svakako odgovaraju tj. da se sviđaju nama normalnim ljudima, a oni drugi neka misle što hoće”. Poželjela je da bude više ovakvih sportskih i ljudskih susretanja.
Čitajući ovu poruku sjetio sam se toliko puta kazane, iskričave bosanske opaske: Dođoše divlji i istjeraše pitome! Ona je, tokom rata i poslije, često navođena kao objašnjenje onoga što nam se desilo. Elem, netolerantna, ratoborna, nekulturna i nemoralna, vjerski i nacionalno zatucana manjina zapodjenula je krupnu kavgu, nakon koje je preko sto hiljada naših sugrađana ostalo bez glave na ramenima. Oni su se vremenom umnožili, zli i uskogrudi postali su još opakiji i sebičniji, a da nevolja bude veća zlo i golema ratna iskušenja iskvarila su i mnoge “normalne” građane, pa i one koji su nazivani dobrim ljudima.
Klatno je preteglo na tu stranu. Pod navalom divljih, pitomi su se povukli ustranu, maltene se zavukli u mišju rupu. Pa su kolovođe i sljedbenici zla i kavge postali gospodari naših života.
Nema tog popisa ni naučne metode kojom bi se utvrdilo koliko je danas u Bosni i Hercegovini “normalnih”, a koliko “nenormalnih” ljudi. Nesporno je, međutim, da onih prvih ima mnogo više nego što se na prvi pogled stiče utisak. Nevolja je u tome što oni opet nisu dovoljno glasni. Internet i Facebook su, doduše, kao neko sanduče za žalbe mušterija, puni njihovih poziva na mirenje, toleranciju, međusobno uvažavanje i razumijevanje. Pri tome oni redovito ističu i uslove potrebne da se to desi, često žigošući događaje i izjave koje potpiruju nove konflikte.
Krajnji učinak raspoloženja te mase i dalje nije dovoljno snažan. A možda je “normalnih” ljudi čak i više od onih drugih, ali ih politika ne osluškuje ili se čak namjerno pravi gluha? Istina je da naše stranke i njihove “zvijezde” svoj plijen i dalje love muteći vodu, zavađajući ljude, potpirujući stare zavade i rovareći po nedavnim i još starijim ranama. To što je “normalnim” ljudima gorki gubitak, političkim spletkarošim i njihovim sljedbenicima je slatki profit.
Divlji su, kroz istoriju ove planete, često izgonili pitome. Znao se, međutim, dogoditi i obratni proces. Sve šanse još nisu proigrane da se takva vrsta revanša dogodi i u Bosni i Hercegovini.
xxx
Svoju podršku mom blogu, koji je u službi javnosti i koji je osnovni izvor prihoda za novinara koji želi da bude istinski slobodan, objektivan i profesionalno nezavisan, možete izraziti godišnjom “donatorskom pretplatom”, u iznosu koji, prema svojim mogućnostima, stalni čitaoci mogu sami da odrede.
Takođe, možete naručiti i objavljivanje komercijalnih oglasa i reklama.
KONTAKT: vlastimir.mijovic@gmail.com
PODACI ZA UPLATE IZ BiH
Vlastimir Mijović
Kranjčevićeva 17
Sarajevo
TRANSAKCIJSKI RAČUN br. 1990496065118174
SPARKASSE BANK DD BiH
Xxxxxxxxxxxxx
PODACI ZA UPLATE IZ INOSTRANSTVA
Vlastimir Mijović
Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Kranjčevićeva br. 17
BA391990496065118174
SWIFT CODE: ABSBBA22
SPARKASSE BANK DD BiH
