Narodne želje i interesi vlasti ovdje se gledaju poprijeko: narod bi jedno, njegovi gospodari drugo
Da je bolje imati nego nemati, zna svaki šašavac. Ni najpametnija glava, međutim, ponekad ne može uskladiti htijenja i stvarnost, pa u glibu trunu i oni koji bi začas mogli da razbeharaju.
Da se razumijemo, naš ulazak u Evropsku uniju ne bi nam naprečac uljepšao sudbinu. Ali nema nikakve sumnje da pod tim kišobranom ne bismo kisnuli do gole kože, kako sada kisnemo.
Tu osnovnu računicu savladale su četiri petine stanovnika ove zemlje. Oni su, kroz jedno istraživanje, za Evropu digli obje ruke uvis. S razlogom vjeruju da bi u toj familiji bilo više hljeba, više rada, pravde i prava, više rahatluka svake vrste, kojem se nadamo kao ozebli suncu.
Neke, međutim, sunce već grije, pa im Evropska unija dođe kao neka vrsta kazne. Riječ je o našim političarima koji neprestano izmišljaju rampe na putu koji vodi ka Briselu. Znaju oni dobro da bi taj čin označio početak kraja njihovom neradu, neznanju, lopovluku i javašluku.
Narodne želje i interesi vlasti ovdje se gledaju poprijeko. Narod bi jedno, njegovi gospodari drugo. Mi bismo da poskočimo, oni bi da nas i dalje drže vezane kao taoce svog ličnog šićara. Umjesto drumom, političari nas neprestano vode šumom, kroz koju se stiže samo tamo gdje već jesmo, ka mračnoj pećini.
Sve je prosto kao pasulj: ako 80 posto građana žarko želi Evropu, onda to svoje htijenje moraju glasno i istrajno nametati političarima koji o tome odlučuju. Za početak se to može izraziti u podršci snagama koje su se uhvatile ukoštac s majkom svih zala - korupcijom. Ako nju zauzdamo, i preostale evropske formulare popunjavat ćemo puno lakše.
(Dnevni avaz)
(Dnevni avaz)
